Ovo je drugi deo serijala o Đerdapskoj klisuri, prvi možete naći ovde
Ploče
Vidikovac Ploče se nalazi direktno iznad litica kanjona Mali kazan. Pruža se pogled na Dunav, kazanske virove i susednu Rumuniju. Veoma često je korišćen kao pejsaž za razglednice iz Đerdapske klisure. Inače najblaža i najpopularnija pešačka staza koja se prelazi za nekih 45 minuta, 3 kilometara dužine da bi se stiglo do vidikovca odakle se pruža spektakularan pogled.
Ograđen je od strane Nacionalnog Parka Đerdap tako da je siguran čak i za porodice sa malom decom. Nalazi se pod I stepenom zaštite iz razloga.
Veliki Štrbac
Pešačka tura ka Velikom Štrpcu je solidno zahtevna. Ne radi se o velikim nadmorskim visinama ali konfiguracija terena je takva da svakako ponesite prikladnu obuću i planirajte pauze, solidna kondicija je definitivno poželjna. Međutim svaki sekund napora se isplati jer pogled koji sleduje kao nagrada je toliko bogat i sadržajan da se duboko urezuje u pamćenje da ostaje dugi niz godina.
Veliki Štrbac je najviši vrh planine Miroč na nadmorskoj visini od oko 800 metara i izvanredan je vidikovac sa koga se pruža pogled na tesnace Đerdapske klisure u njenom najužem delu. Sa ovog vidikovca možete osetiti snagu virova koji ključaju u kazanima koji prolazi ispod vaših nogu kroz gvozdene kapije Đerdapa.
Nalazićete se na mestu gde se stvara ruža vetrova pomešanih sa rumunskih Karpata, Deli Jovana i Grebena.
Geološki fenomeni Đerdapske klisure, pod pokroviteljstvom Uneska
Rajkova pećina
Rajkova pećina je snežno belo podzemno carstvo nestvarno lepih pećinskih ukrasa kroz protiče reka.
Legenda kaže da je pećina dobila ime po lokalnom hajduku Rajku iz 19. veka koji je tokom dana vodio lokalnu kafanu a preko noći pljačkao Turske karavane i oteto blago sakrivao u pećini. Navodno blago se idalje nalazi unutar pećine čekajući veštog pronalazača.
Imena neobičnih ukrasa kojima pećina obiluje su: Duhovi, Dvorana vodopada, Zimska bajka, Kristalna dvorana, itd.
Temperatura je kao i u svakoj pećini konstantna tokom cele godine, nekih 8 stepeni pa ukoliko se odlučite na obilazak dobro se obucite, pogotovu leti!
Nalazi se u blizini grada Majdanpeka. Od Donjeg Milanovca i Zelenog Zaliva autom se stiže za nekih sat vremena.
Vratnjanske kapije, iliti prerasti, mostovi, lukovi, magični portali
Sa jugoistočne strane Miroč planine i Đerdapske klisure postoje nesvakidašnji prirodni fenomeni koje su srpski prirodnjak Jovan Cvijić i Austrougarski istraživač Filip Kanic dokumentovali.
Lokalno vlaško stanovništvo veruje u predanja da su kapije ustvari prolazi-portali ka drugim svetovima koji nude pomoć onima koji u njihovo postojanje veruju. Tako da nije ni čudo što se pojavljuju mitovi i narodne priče o čudesnim junacima i događajima upravo vezanim za ovu lokaciju. Tako postoje legende o staništu dobrih vila koje požrtvovano pomažu onima koji im se obraćaju. Zapisi postoje o životu pravoslavnih molitvenika koji su svoj otšelnički život proveli u tihovanju baš na ovom mestu. Jedan od takvih je monah Nikanor koji je u vreme despota Stefana bio nastanjen u jednoj nepristupačnoj pećini.
Nekada davno je reka Vratna koja protiče kroz kanjon produbila kameni predeo kraških stena i napravila pećinu koja se potom srušila tokom većih zemljotresa a na kraju su ostali samo ogromni kameni lukovi kao podsećanje na krajolik pre velikih tektonskih pomeranja. Sada imamo tri džinovska kamena mosta koje prkoseći sili gravitacije stameno stoje nad hladnom planinskom rekom. Danas se u samoj blizini se nalazi lovište sa velikim stadom muflona i krdom jelena lopatara koje možete videti dok se vozite ka parkingu. Nalazeći se pored srednjevekovnog srpskog manastira Vratna dolazak do kapija je olakšan jer postoji dobar i asfaltiran put.
Prerast Šuplja stena, najviši kameni most u Srbiji
Prerast Šuplja stena ili naziv na vlaškom “Valja prerast” nije samo značajan zbog svojih prirodnih odlika koje deli sa Vratnjanskim kapijama i sličnim kamenim mostovima. Već ima veliki simbolički i magijski značaj za lokalno stanovništvo koji vrše ritualne obrede na tom mestu. Razlog je spoj vode i kamenih vrata kroz koja planinska reka prolazi.
Sa svojih 45 metara visine ovo je najviši kameni most u Srbiji koji pokazuje svoju pravu lepotu u popodnevnim časovima kada se ispod njega pojavi sunce. Nedaleko se nalazi jedno od prvih arheoloških lokacija gde se topio bakar na svetu, Rudna Glava koja pripada Vinčanskoj kulturi. Takođe u blizini su otkriveni ostaci metalurških kompleksa iz doba starog Rima iz III veka. Postoji legenda da je u blizini zakopano blago koje do današnjih dana nije pronađeno, uprkos mnogim tragačima u prošlosti.
Kao lokalitet koji se nalazi se na samo 15 kilometara od Majdanpeka ili 30 kilometara od Zelenog Zaliva i na putu ka Rajkovoj pećini svakako je vredno posetiti.
Vodopad Blederije, Havajski vodopadi na srpski način
Huk vodopada se čuje stotinama metara daleko kako se približavate. Priroda potentna, nesputana i neobrađena ljudskom rukom. Kuda god pogledate oko vas zeleno, šuma stoletnih stabala bukve i hrasta, trava, dok poljsko cveće i divlje voće upotpunjuju čitavu paletu boja.
Ispred vas se pojavljuje planinska čista, brza i hladna reka koja prolazeći nekoliko slapova odlučuje se na slobodan pad i sa visine od preko 7 metara ponire u veliki i duboki bazen smaragdno zelene boje uz jaki huk koji postaje snažniji od cvrkuta ptica iz šume. Ovo je samo šturi opis vodopada Blederije i obližnjeg krajolika, treba doživeti lično.
Vodopad se nalazi na planini Miroč na nekih 40 km od Zelenog zaliva. Proglašen je spomenikom prirode druge kategorije zbog svojih posebnih odlika. Temperatura vode je prava sitnica za hrabre kupače jer je u proseku celih 8 stepeni. Znam njih nekoliko koji su se odvažili da se osveže u bazenu vodopada ali iz meni nepoznatog razloga se nisu duže zadržali.
Nekada davno za vreme Rimskih legija pored vodopada Blederije je prilazio glavni put između Dunava i Ključa sa jedne strane i garnizona Talijata, današnjeg Donjeg Milanovca sa druge. Možemo da zamislimo kakvo okrepljenje je vodopad predstavljao izmorenim vojnicima. Kasnije je tek car Trajan zavrsio put kroz Đerdapsku klisuru klešući sive stene Velikog i Malog kazana pa je put kraj vodopada postao prečica i alternativa glavnom putu.
Danas je put do vodopada potpuno sređen i čak sa nižim automobilima se lako stiže do obližnjeg parkinga.
Kanjon Boljetinske reke
Kanjon Boljetinske reke se nalazi na samo par kilometara od arheološkog lokaliteta Lepenski Vir. Ono što je zanimljivo je da je na samom ušću Boljetinske reke u Dunav je pronađeno još jedno neolitsko naselje Vlasac.
Kada sam prvi put kao dete video kanjon Boljetinske reke pomislio sam da su slojevi krečnjačkih stena tako mekani da ih je neka osoba rukom ređala, kao slojeve neke oblande ili kolača različitih debljina, oblika i tekstura.
U knjizi “autostoperski vodiču kroz galaksiju” autora Daglas Adamsa postoji osoba po imenu Slartibartfast koja je dizajnirala izgled norveških fjordova za koje je dobila posebnu nagradu. Tako i u kanjonu Boljetinske reke neki vešti geo dizajner je umešao svoje spretne prste da napravi kanjon bogatog izgleda. To je moja verzija priče.
Medjutim nauka kaze da je kanjon nastao pre nekih 160 miliona godina kada je ove prostore pokrivao okean Tetis. Usled tektonskih pomeranja različiti slojevi krečnjačkih stena su krenuli da menjaju formu, da se savijaju, uvijaju i prepliću formirajući današnji šarenoliki izgled. Iskusni poznavaoci geologije mogu na osnovu posmatranja slojeva stena da tačnošću pročitaju geološku istoriju ovog dela Balkana.
Porečki zaliv, mirna luka Đerdapske klisure
Posle dugačkog puta i mukotrpnog turističkog radnog dana neophodno je podsetiti se kako su rimski carevi umeli da uživaju koji su boravili u ovom kraju.
Eko naselje Zeleni zaliv je osmišljen kao centralno mesto odakle se udobno može prepustiti magiji Đerdapske klisure jer je smešteno u centru dešavanja. Istražite gastronomske specijalitete koji su autohtoni i specifični za ovaj skriveni region Srbije. Jela su pripremljena od namirnica malih lokalnih proizvođača, samoniklog bilja koje igra glavnu ulogu u lokalnoj kuhinji, dunavske ribe i miročkog barenog sira škripavca. Sve te đakonije uparite sa dunavskim vinima obližnjih kladovskih i negotinskih vinogorja da zaokružite doživljaj.
Jelovnik je takav da možete uživati u jelima bez posledica po vaše zdravlje.
O čorbi od kopriva i zelja, vlaškim pitama sa sirom, jajima i percima mladog luka, bogatom ribljem paprikašu, salati od vrganja, jagnjetini sporo kuvanoj u mleku, proji i kačamku možemo traktate da napišemo ali mislimo da je efektivnije ako se sami uverite.
Za noćenje se nude udobne eko kuće koje zaista dišu. To su brvnare obložene zemljanim malterima, tehnika gradnje koji postoji na ovim prostorima čitavih 6000 godina od vremena Vinčanske kulture. Način pravljenja ovih kuća je poput hleba: zemlja, voda, slama i pesak se umesi i kao čvrsta masa nanosi na kostur kuće napravljen od drveta, brvnare. Zemljani malteri se zatim suše i peku na suncu i vetru dok ne sazre dovoljno da je sam proces završen a kuća spremna za unutrašnje radove. Svaki od tri apartmana ima svoj toalet, opciju spavanja na osnovnom nivou i galeriji kao i podno grejanje za udoban i topao boravak tokom zime.
Napoleonov zlatnik za bačvu Negotinskog vina
Rogljevo, Rajac i Smedovac su jedinstvena sela u kojima zajedno odmaraju vino i bog Bahus (ili sveti Trifun) u svojim ekskluzivnim kućama od tesanog kamena peščara ali bez odžaka i toaleta. Ljudi se trude da što manje smetaju svojim prisustvom i jedino se staraju da vino bude što kvalitetnije. Ono u čemu se trude je da se zadovolje ovih pet bitnih uslova: da vino bude odvojeno od protočne vode, ljudi, stoke, đubrišta i da kontemplira u potpunom miru. Arhitektura gradnje kuća za odmor vina i sama umetnost gajenja vinove loze je stigla sa Kosova koju su doneli doseljenici u talasima migracije stanovništva za vreme Turske okupacije.
Vino se iz Negotinskih pivnica izvozilo za Francusku još krajem 19. veka jer kvalitet je bio istovetan vinima iz Burgundije. U Francuskoj je biljna vaš filoksera opustošila njihove vinograde i bili su primorani da im nađu adekvatnu zamenu. I našli su. U to vreme za jednu bačvu vina francuski trgovci su plaćali ni manje ni više nego Napoleonovim zlatnikom.
U to vreme se dešava procvat vinogradarstva Negotinskog kraja i vina iz ovih krajeva vesele mnogobrojnu dvorsku svitu širom prosvećene Evrope. Danas najcenjenija bela vina ovog kraja se prave od sorti vinove loze bagrina, semijon i smederevka, kao i suvinjon i italijanski rizling. Dok se crna prave od vrsti game, crna tamnjanika, prokupac i burgundac.
Odabrana vina negotinskih i kladovskih vinogorja se nalaze u vinskom podrumu Zelenog zaliva nadomak Donjeg Milanovca gde ih možete degustirati.
Nadomak sela Rajac se od kamena peščara nalazi staro groblje koje svojom autentičnošću privlači znatiželjne posetioce. Mistični i zanimljivi spomenici su napravljeni od istih materijala kao i obližnja crkva, kladenac, temelji kuća. Sve u istom tonu i stilu.
A na spomenicima se nalaze simboli stilizovanih krstova, razne verzije simbola sunca, neobičnih slova koji većinu posetioca pozivaju na duboku introspekciju i pitanje o narodu i identitetu. Sama karakteristika kamena peščara ostavlja umetniku dovoljno slobode u obradi pa je rezultat krajnje zanimljiv.
A Negotinske vinske kuće ili kako se u narodu zovu pivnice su kandidat za upis na listu svetske baštine Uneska.
Manastiri Tumane, Bukovo, Vratna i Koroglaš
Manastir Tumane
Tumane je danas jedan od najposećenijih manastira u Srbiji. Iznad, uz potok se nalazi put kroz gustu bukovu šumu koji vodi ka isposnici svetog Zosime, monaha koji se podvizavao u ovom kraju i čije mošti se nalaze u samom manastiru. Predanje kaže da je Miloš Obilić pred kosovski boj posećivao ovaj kraj gde je slučajno ustrelio monaha misleći da je srna. Na mestu gde je monah izdahnuo Miloš je podigao manastir da bi umanjio žalost i pokajao se za nehotično ubistvo.
Manastir Bukovo
Manastir Bukovo kraj Negotina je nastao posle turskih osvajanja kada se veliki deo migracije sa Kosova i Drine doselio u ovaj kraj. Godine 1891. se osniva prva srpska škola vinogradarstva na manastirskom imanju. Učitelji su monasi Bukova, koji su odlično poznavali vinske majstorije. I dan danas monasi koriste vinsku sortu grožđa crna tamjanika po kojoj je Bukovo poznat da prave vrhunsko vino.
Manastir Koroglaš
Narodno predanje kaže da je na tom mestu sahranjen Kraljevic Marko pošto je kao turski vazal ranjen u bitci protiv vlaškog vojvode Mirče mlađeg. Narodno predanje kaže da je iz bitke ranjeni Kraljević Marko je prelazio Dunav na svome konju Šarcu i pri dolasku u podnožje planine Miroč zatražio je pomoć od miročkih vila koje su mu lečile rane lekovitim biljem. Međutim tu gde je izdahnuo od posledica ljutih rana podignut je manastir Koroglaš. Pretpostavlja se da je zidan prilozima Kralja Milutina pocetkom XIV veka.
Manastir Vratna
Manastir Vratna je dobio naziv po obližnjim vratnjanskim kapijama o kojima smo već pisali u ovom tekstu. Nalazi se sakriven između visokih stena Miroča, na planinskom brzom i hladnom potoku-reci Vratni. U manastiru se nalazi čudotvorna ikona Bogorodice Vratnjanske iz 17. veka koja je rad grčkih ikonopisaca. Brojna svedočanstva postoje o isceljivanju onih koji prilaze sa verom i ljubavlju. Prema predanju podignut je početkom XIV veka a kao i većina srpskih manastira previše puta je pljačkan i uništavan od strane osmanlija.
