Đerdapska klisura, jedinstvena dunavska oaza sakrivena unutar okomitih stena

Ne bih preterao kada bih rekao da je filmski set filmova Avatar ili Gospodari prstenova mogao biti smešten u krajoliku Đerdapske klisure i planine Miroč. Sa jedne strane imate bogatu i najveću reku Evrope koja prolazi kroz strme tesnace klisure koja obiluje prašumama, a sa druge strane rudna bogatstva Majdanpeka i Bora. Nedaleko se nalazi jedna od najstarijih topionica rude bakra na svetu iz vremena Vinčanske kulture.

Iz Đerdapa upravo potiče vrhunski kavijar od jesetri i moruna koji je bio veoma popularan po belom svetu kao i nekoliko vrhunskih vina koja su nalazila put do dvorova Evrope tokom 19. i početkom 20. veka.

Da li ste znali šta zajedničko imaju:

• drevni lepenski čovek
• Jason i Argonauti
• car Trajan
• Marko Kraljević i Vila Ravijojla
• poljski vitez Zaviša Crni
• hajduk Starina Novak
• četiri beogradske dahije
• kapetan Miša Anastasijević

Đerdapsku klisuru. Ona stvara mitove, legende i povezuje narode. Đerdapska klisura, najduža i najveća klisura probojnica u Evropi, prostire se duž granice između Srbije i Rumunije, pružajući posetiocima nezaboravan prikaz geoloških, prirodnih i kulturno istorijskih fenomena. Dunav je u ovom delu od 100 kilometara najširi, najdublji i najuži u svom čitavom plovnom toku. Dubina raste do neverovatnih 90 metara a širina se smanjuje sa 7 kilometara do svega 130 metara, dok se okomite stene klisure uzdižu nad Dunavom do skoro 800 metara. Krajolik je u najmanju ruku impresivan. Ovo fascinantno delo prirode građeno je tokom miliona godina, kako je voda polako klesala svoj put kroz stene južno Karpatskih planina, stvarajući spektakularne kanjone i tesnace. Gledajući u visine stenovitih zidova, posetioci ne mogu a da ne budu zapanjeni grandioznošću prirode koja se nalazi pred njihovim očima. Odatle i ime najspektakularnijem delu Đerdapske klisure: Gvozdena kapija, Eisernes Tor ili Iron Gates kako je drugi narodi nazivaju. Boravak u Đerdapu može bez trajati i nedelju dana, a da vam se učini kao da ste tu samo jedan dan. Prava destinacija za bogat gastronomski kao i aktivni turizam uz sadržajan kulturno-istorijsko narativ:

Ne bih preterao kada bih rekao da je filmski set filmova Avatar ili Gospodari prstenova mogao biti smešten u krajoliku Đerdapske klisure i planine Miroč. Sa jedne strane imate bogatu i najveću reku Evrope koja prolazi kroz strme tesnace klisure koja obiluje prašumama, a sa druge strane rudna bogatstva Majdanpeka i Bora. Nedaleko se nalazi jedna od najstarijih topionica rude bakra na svetu iz vremena Vinčanske kulture.

Na ovom mestu se dodiruju tri ljudske delatnosti: ribarstvo, rudarstvo i vinogradarstvo. Ribarstvo je zastupljeno od najranijih dana ljudskog bitisanja. Primer je lokalitet Lepenski Vir (dvanaest hiljada godina) gde su ljudi klesali simbole ribolikih bića u kamenu peščaru. Rudarstvo u selu Rudna Glava je zastupljeno od vremena Vinčanske kulture (sedam hiljada godina), a moderno vinogradarstvo od sredine 19 veka. Neke od sorti koje se gaje u vinogradima su bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka.Verovatno postoji dobar razlog zašto čovek u kontinuitetu živi u Đerdapskom kraju poslednjih dvanaest hiljada godina.

Dobar razlog za dolazak u Đerdap je što nećete naći primere “zlatiborizacije” i nekontrolisane gradnje. Razlog je što predeo pripada Nacionalnom parku Đerdap koji ima tri stepena zaštite životne sredine pa samim tim dobiti dozvole za gradnju na baš bilo kom mestu su otežane i skoro nemoguće štp je dobro. Uz to Geopark Đerdap je deo međunarodne mreže geoparkova pod pokroviteljstvom Uneska.

Šta je ono što izdvaja Đerdapsku klisuru i čini je autentičnom destinacijom u Srbiji i regionu? Prvenstveno je spoj bogate istorije, žive tradicije koja i danas opstaje kao i beskompromisne ljudskom rukom neobrađene prirodne lepote.

Na samo 180 km ili dva ipo sata od Beograda i Niša Đerdap je svakako bitna destinacija za sve ljubitelje istorije, prirode i očuvane narodne tradicije.

Pa da počnemo redom:

Na samom ulazu u Đerdapsku klisuru se nalazi Golubački grad, tvrđava koja je podignuta od strane Srba i Ugara 1335. godine na temeljima Rimskih utvrđenja. Nalazi se na bitnom strateškom mestu i leži na visokim i strmim liticama iznad Dunava. Ovde se korito reke od 7 kilometara širine sužava na nekoliko stotina metara i kao konac kroz iglene uši Dunav ulazi u Đerdapsku klisuru.

Legende o vodenim vilama, zmajevima i tajanstvenim šumama obavijaju ovo mesto. Narodno verovanje pominje da se na ovom mestu okupljaju vodene vile rusalke, mlade devojke koje svojom lepotom privlače prolaznike kojima bi davale različite zagonetke. Takođe postoje priče o skrivenom-izgubljenom rimskom blagu. Legenda takođe pominje ribu šarana starog preko 200 godina iz koga nastaje zmaj sa krljuštima koji se prikazuje ljudima u blještavoj svetlosti. 

Priče se prepliću sa stvarnošću dok se približavate mestima kao što je Golubačka tvrđava, koja je bila svedok mnogih istorijskih događaja. 

Fascinantan događaj se desio sredinom XV veka kada je bila bitka za kontrolu tvrđave između Ugara i Poljaka sa jedne strane i Turaka sa druge u kojoj je učestvovalo preko 60 000 vojnika na jednom relativno malom prostoru gde se tvrđava nalazi! Ko kontroliše ulazak i izlazak iz klisure, kontroliše trgovinu centralnom Evropom.

Na samo 30 minuta od Golubačkog grada nizvodno uz obalu Đerdapske Klisure skriva se pravo blago arheoloških lokaliteta. Lepenski Vir, kao najznačajnije praistorijsko nalazište u Evropi poziva nas da ispitamo i uporedimo sistem vrednosti drevnih žitelja tada i nas danas. Ovaj neolitski arheološki lokalitet pruža uvid u život ljudi koji su naseljavali ovo područje pre više od 11000 godina. Lepenci su svakako bili vrsni lovci, ribari i umetnici u šta možemo da se uverimo ako na lokalitetu primetimo vešte ruke koje su tada pravile udice, oruđa i skulpture.

Zbog izobilja životinja na kopnu i u vodi Đerdapska klisura postaje bitna scena gde se odigrava najznačajnija predstava u poslednjih jedanaest hiljada godina. U zavetrimana nadomak rečnih sprudova se pojavljuju prva naselja, strateški pozicionirana i sakrivena tako da im hladni severozapadni ili snažni jugoistočni vetar ne smetaju. Ispred naselja se nalazi najplodnija “njiva” koju ne moraju da obrađuju, da seju već samo da žanju – Dunav –  spretnima nudi bogati ulov – a iza naselja su prašume u kojoj se nalaze divlje životinje i voće. Takoreći pravi raj na zemlji.

U Dunavu je bio bogat izbor: od džinovskih jesetri i moruna – pridošlica iz crnog mora – pa do lokalnih kečiga, somova i smuđeva. Lovci Lepenskog Vira koji bi bili srećne ruke mogli su za doručak obezbediti vrhunski kavijar, koji se desetinama hiljada godina kasnije prodavao svuda po svetu, bio je vrhunskog kvaliteta kao i Ruski a prodavao se i na Titaniku.

Pravi način da se doživi prava lepota i grandioznost Đerdapske klisure je upravo krstarenje brodićem Dunavom. Razlog je taj što iz brodića sa vode vidite obe obale Dunava koje su svaka za sebe jedinstvene. Za razliku od vožnje automobilom gde ćete videti samo jednu stranu klisure. 

Analogija može da bude sledeća: kao i kod slušanja muzike preko slušalica, ako je signal mono stiže samo iz jedne slušalice ali ako je signal stereo onda dobijate zvuk iz obe slušalice koji je pun, zasićen i potpun. Slično je i sa krstarenjem brodićem kroz Đerdapsku klisuru: vidite obe stenovite obale i sa Rumunske i Srpske strane i taj “stereo” doživljaj vas ostavlja bez daha.

Dunav u svom čitavom toku od Crne Šume u Nemačkoj do ušća u Crno More prolazi kroz uglavnom ravničarska područja. Njegovo lice je čitavim putem ujednačeno, mirno, blago ali odlučno. Međutim u Đerdapskoj Klisuri se nešto drugačije dešava, Dunav postaje strog, silovit i na trenutke neobuzdan. Takoreći, Dunav koji možete videti u Beču, Budimpešti ili Novom Sadu ne podseća ni najmanje na Dunav koji teče kroz Đerdapsku klisuru, pogotovu ne kroz Gvozdene Kapije Đerdapa: Mali i Veliki kazan. Iz tog razloga je sedamdesetih godina dvadesetog veka podignuta Hidrocentrala Đerdap, koja je delom obuzdala silu Dunava. Danas je Dunav na velikom delu klisure širok, miran i po njemu plove brojni turistički brodovi.

Tokom krstarenja posetićemo:

Krstarenje je svakako nesvakidašnje putovanje kroz daleko vreme i magični prostor Đerdapske klisure. Ako ste planirali put ka Đerdapu svakako izdvojite vreme da doživite ovo neverovatno iskustvo.

Polazak na krstarenje je iz eko naselja Zeleni Zaliv koji se nalazi na 3 minuta vožnje autom od Donjeg Milanovca ili na 15 minuta vožnje od lokaliteta Lepenski Vir. Krstarenje traje ukupno oko dva sata, prelazi se 60 kilometara.

Ovo je kraj prvog dela teksta o Đerdapskoj klisuri, u sledećem nastavku možete čitati o pešaskim turama đerdapa, geoparku Đerdap kao i ostalim mističnim mestima i običajima severoistočne srbije